Za vri­je­me vi­še­de­ce­nij­ske vla­da­vi­ne Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, što na mje­stu pre­mi­je­ra, što na mje­stu pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re, u Bu­dvi se do­go­di­lo 13 ma­fi­ja­ških li­kvi­da­ci­ja či­ji iz­vr­ši­o­ci ni­ka­da ni­je­su ot­kri­ve­ni. Broj li­kvi­da­ci­ja u me­tro­po­li tu­ri­zma je mno­go ve­ći, a go­re­po­me­nu­ti sal­do od­no­si se sa­mo na pe­ri­od u ko­jem je Đu­ka­no­vić bio pre­mi­jer ili pred­sjed­nik dr­ža­ve. Žr­tve su naj­če­šće gi­nu­le u bom­ba­škim na­pa­di­ma ili od hi­ca iz spaj­pe­ra, a jav­nost je ste­kla uti­sak da su ubi­ce oba­vlja­le svoj po­sao bez pre­ve­li­ke bo­ja­zni da će bi­ti ot­kri­ve­ne. Bi­lo je i slu­čaj­nih žr­tvi, a za­jed­nič­ki ime­ni­telj za sve te li­kvi­di­ca­je je da su se de­si­le u pe­ri­o­du ka­da je Đu­ka­no­vić bio na če­lu Cr­ne Go­re.
Se­ri­ja ne­ra­svi­je­tlje­nih ma­fi­ja­ških li­kvi­da­ci­ja u Bu­dvi po­če­la je još 1991. go­di­ne, ka­da je u tom gra­du li­kvi­di­ran Vla­sti­mir Ze­če­vić, zva­ni Mić­ko Ta­li­jan. On je ubi­jen na par­kin­gu u cen­tru Bu­dve.
U lje­to 1994. go­di­ne is­pred ho­te­la „Ava­la” eks­plo­di­rao je auto­mo­bil u ko­jem je bio Bo­ro Ne­do­vić iz Be­ra­na.
Je­dan od ta­da­šnjih že­sto­kih mo­ma­ka iz Bu­dve Sa­ša La­bo­vić ubi­jen je hi­cem iz snaj­pe­ra u lje­to 1996. go­di­ne, dok se ku­pao na pla­ži u Mi­lo­če­ru.
„Ber­mud­ski tro­u­gao”, ka­ko je na­zvan pro­stor iz­me­đu ho­te­la „Mo­gren”, po­slov­ni­ce JAT-a i ho­te­la „Ava­la”, uzeo je 27. fe­bru­a­ra 1997. i tre­ću žr­tvu. U bli­zi­ni „Mo­gre­na” iz auto­mat­skog oruž­ja ubi­jen je Ra­do­slav Ra­ka Sta­ni­šić, zva­ni Ra­ka Di­lin­ger, ko­ji je slo­vio za bli­skog pri­ja­te­lja Želj­ka Ra­žna­to­vi­ća Ar­ka­na, vo­đe Srp­ske do­bro­vo­ljač­ke gar­de, ko­ji je ka­sni­je ubi­jen u ho­lu be­o­grad­skog ho­te­la „In­te­r­kon­ti­nen­tal”.
Snaj­pe­ri­sta je u no­ći iz­me­đu 4. i 5. av­gu­sta 1997. smrt­no po­go­dio Đor­đa Mi­nju Be­ći­ra, ko­ji se u tom tre­nut­ku na­la­zio za vo­la­nom svo­je „ma­zde ka­bri­o­let”. Kr­va­va se­ri­ja na­sta­vlje­na je dvi­je go­di­ne ka­sni­je ubi­stvom Mi­le­te Gar­da­še­vi­ća, ko­ji je u lje­to 1999. go­di­ne usmr­ćen s vi­še hi­ta­ca iz „ško­r­pi­o­na”.
U ma­ju 2002. u cen­tru Bu­dve ubi­jen je Bla­go­ta Ba­ja Se­ku­lić. U kla­sič­noj sa­če­ku­ši, sat na­kon po­no­ći, 37-go­di­šnji Pod­go­ri­ča­nin iz­re­še­tan je u svom „grand či­ro­ki­ju”. Još uvi­jek ne­po­zna­ti ubi­ca sa­če­kao je Se­ku­li­ća u Me­di­te­ran­skoj uli­ci i iz dvo­ri­šta jed­ne ku­će is­ko­čio ka dži­pu i is­pa­lio smr­to­no­sni ra­fal od 20 me­ta­ka.
Po­li­ci­ja ni da­nas ne zna ko je od­go­vo­ran za smrt bra­ta i se­stre Da­ri­ja i Ma­ri­je Šu­ri­ne, ko­ji su stra­da­li 2003. go­di­ne od ra­zor­ne eks­plo­zi­je u ko­joj je uni­šte­na nji­ho­va po­ro­dič­na ku­ća u Bu­dvi.
U lje­to 2004. go­di­ne, snaj­pe­ri­sta sa­kri­ven na be­de­mi­ma Sta­rog gra­da po­go­dio je s ne­ko­li­ko hi­ta­ca u gla­vu To­mi­sla­va Vu­ji­si­ća, vla­sni­ka noć­nog klu­ba „Znak pi­ta­nja”. Vu­ji­sić ko­ji je, pre­ma ri­je­či­ma oče­vi­da­ca, oko dva sa­ta po­sli­je po­no­ći sje­dio s pri­ja­te­ljem i nje­go­vom po­ro­di­com u ba­šti lo­ka­la, na­jed­nom je po­sr­nuo i gla­vom raz­bio sta­kle­ni sto is­pred se­be. Pri­sut­ni su shva­ti­li da je na Vu­ji­si­ća pu­ca­no tek ka­da mu je iz po­tilj­ka po­ku­ljao mlaz kr­vi. Pro­fe­si­o­nal­ni ubi­ca ne­stao je iz Bu­dve, a to ubi­stvo se, kao i sva pret­hod­na, i da­nas vo­di kao ne­ra­svi­je­tlje­no.
Niz zlo­či­na na­sta­vljen je po­čet­kom av­gu­sta 2008. go­di­ne još uvi­jek ne­ra­svi­je­tlje­nim ubi­stvom Go­ra­na Pe­jo­vi­ća iz Nik­ši­ća, ko­ji je ubi­jen gre­škom. Ne­po­zna­ti na­pa­dač pri­šao je s le­đa i is­pa­lio ne­ko­li­ko hi­ta­ca u po­ti­ljak ne­sreć­nog mla­di­ća, mi­sle­ći da je u pi­ta­nju dru­ga oso­ba, ko­ja je u tom tre­nut­ku sa pri­ja­te­lji­ma sje­dje­la u lo­ka­lu „Pal­ma” u cen­tru Bu­dve. I po­red na­ja­va da bi Pe­jo­vi­će­va li­kvi­da­ci­ja mo­gla bi­ti ri­je­še­na, ni taj slu­čaj još uvi­jek ni­je ra­svi­je­tljen.
To­kom 2015. go­di­ne, u raz­ma­ku od sa­mo ne­ko­li­ko mje­se­ci, li­kvi­di­ra­ni su Sa­ša Mar­ko­vić (48), ne­ka­da­šnji po­sla­nik Li­be­ral­nog sa­ve­za, i nje­gov kum Go­ran Đu­rič­ko­vić. Mar­ko­vić je ubi­jen 17. apri­la u sa­če­ku­ši u be­čić­kom na­se­lju Iva­no­vi­ći, dok je Đu­rič­ko­vić li­kvi­di­ran 27. ok­to­bra, u cen­tru Bu­dve.
I po­red od­re­đe­nih na­ja­va da će ne­ko od po­me­nu­tih ubi­sta­va bi­ti ra­svi­je­tlje­no, to se do da­nas ni­je de­si­lo. Sve ma­fi­ja­ške li­kvi­da­ci­je u Bu­dvi oba­vi­je­ne su ve­lom taj­ne, a za ubi­st­va po­či­nje­na za vri­je­me Đu­ka­no­vi­će­ve vla­da­vi­ne ne zna­ju se ni iz­vr­ši­o­ci ni na­lo­go­dav­ci.
D.Ž.–M.V.P.


Još če­ti­re li­kvi­da­ci­je

U pe­ri­o­di­ma ka­da je Đu­ka­no­vić for­mal­no pre­pu­štao dru­gi­ma mje­sto pred­sjed­ni­ka ili pre­mi­je­ra do­go­di­la su se još če­ti­ri ubi­stva u Bu­dvi, a li­kvi­di­ra­ni su Ivan Šće­pa­no­vić, Sla­vo­ljub Mi­ja­to­vić, Đor­đe Bo­re­ta i Mi­loš Vi­da­ko­vić. Ni nji­ho­ve ubi­ce ni­je­su iden­ti­fi­ko­va­ne i pri­ve­de­ne prav­di.